Новак Ђоковић није успео да у смирај 2026. године стигне на Завршни турнир након разочаравајућег испадања у другом колу мастерса у Паризу.
То и није толико изненађење, јер ниједан други тенисер са 21 победом у календарској години не би био ни близу трке за Торино.
Последња двојица играча који су обезбедили место у Торину, Франсес Тијафо и Рафаел Ходар, једва су се домогли тог турнира, иако су уписали 44, односно 45 победа ове године.
Ђоковићу би само 24 тријумфа била довољна да је стигао до полуфинала Париза, али после новог неуспеха на мастерсима – рачунајући ту и рано испадање у Шангају – јасно је да су пред Србином важна питања у паузи између две сезоне.
Како ће Ђоковић решити здравствено питање?
Ђоковић је ове године претрпео неколицину пораза какви му се раније нису дешавали. Од њега су били бољи играчи попут Маријана Навонеа, Тијага Аугуста Тирантеа, Дина Прижмића, па и 36-годишњег Јан-Ленарда Штруфа у Базелу.
Ипак, да се не ради само о паду у његовом нивоу игре већ и дубљим проблемима, Ђоковић је неколико пута истицао.
„Једноставно је у питању здравствени проблем који имам. Имам доста проблема, нарочито кад су велика влажност ваздуха и врућина“, рекао је Ђоковић после пораза од Тирантеа у Синсинатију.
„Ово је нешто са чим се носим, нажалост, на готово сваком мечу ове године. У питању су мучнина, повраћање, озбиљни проблеми. Цело моје тело у суштини почиње да се урушава од грчева и болова. Леђа су једноставно попустила на крају, као и раме и колено“, биле су Новакове речи после испадања у првом колу Ју-Ес опена, првог његовог таквог пораза од 2006. године.
Зато је пред Ђоковићем кључно питање да ли ће и на који начин решити тај здравствени проблем о ком ниједном није желео да детаљније говори. У више наврата је алудирао да је проблем дубље природе, али је наговестио и да напредује у потенцијалном решавању проблема.
У овом тренутку само Новак и његов тим знају комплетну ситуацију, али једно је јасно целом тениском свету – ако здравствени проблеми наставе да му праве проблеме као ове године, Ђоковић ће имати јако тежак задатак да се устали на жељеном нивоу.
Хоће ли Новак променити стручни штаб?
Ђоковић је ове сезоне успоставио сарадњу са Виктором Троицким, некадашњим саиграчем у Дејвис куп репрезентацији, а хоће ли са њим наставити и 2027. године, остаје да се види. Преговори ће се водити између две сезоне, када ће и освајач 24 гренд слема анализирати учинак њихове досадашње сарадње.
Троицки се тиму званично придружио у мају, уочи Ролан Гароса, на ком је Новак био елиминисан у трећем колу од Жоаа Фонсеке. Осим полуфинала Вимблдона и освајања Пекинга, Новак ни на једном другом турниру после Ролан Гароса није остварио две узастопне победе.
Није искључено да би Ђоковић могао да потражи промену и у том аспекту, да покуша да освежи ствари и пронађе нови импулс пред изазовну годину.
Истина, у овако касној фази каријере, питање је колико је Новак спреман за нова прилагођавања на нове сараднике, јер такав процес извесно захтева време. Видели смо и да је сарадња са Ендијем Маријем почетком 2025. кратко трајала.
Уколико би Новакова замисао пред нову сезону била да додатно коригује свој стил игре, не треба искључивати сценарио по ком би нова лица могла да буду у његовом тиму. Што нас доводи до наредног питања…
Како ће Ђоковић да прилагоди стил игре?
Када је Роџер Федерер 2016. године завршио сезону са само два гренд слем полуфинала, била је то његова прва година без иједног трофеја на АТП туру још од 2000. године. Швајцарац је тада имао проблема са коленом и леђима и осетио се примораним да направи битне промене.
Са пуних 35 година, своју игру је учинио значајно агресивнијом, направио је тактичке промене на рањивом једноручном бекхенду, и уз претходну промену величине рекета, створио је „коктел“ који је његову игру унапредио и донео му три последња гренд слема у каријери.
Иако су њихове ситуације значајно различите, намеће се питање шта је то што би Ђоковић у својој 40. години могао да промени између две сезоне што би могло да му пружи већу шансу да се бори за највеће трофеје?
Ђоковић би могао да потражи тактичке промене које би му омогућиле агресивнију игру и краће поене, како би чувао енергију и избегавао изнурујуће размене.
Иако је недавно у Пекингу успео да подсети на своје најбоље дане, и тада је било очигледно да је његов стил и даље фокусиран на контролу игре без превеликих ризика – то је и резултирало да само први сет против Данила Медведева потраје невероватних 76 минута иако се није стигло до тај-брејка.
Еволуција у Новаковој игри претходних година јесте била видљива – квалитет његових сервиса можда је и најбољи у каријери, и то му неретко доноси лаке и брзе поене, што је у овим годинама за њега кључно. Ипак, када се игра развије, Ђоковићу је неопходно да раније преузима већу иницијативу, чак и по цену већег броја неизнуђених грешака.
Подједнако важно питање биће и игра на сервис ривала.
После пораза од Јаника Синера на Вимблдону, Ђоковић је од једног новинара добио питање у ком је био окарактерисан као најбољи ритернер свих времена.
„Био сам, био сам“, прокоментарисао је Новак, видно фрустриран да његов ритерн више није на некадашњем нивоу. Статистика то потврђује.
Ове сезоне је Новак (до турнира у Паризу) освајао 18,5 одсто гемова на сервис ривала, док је његов просек на нивоу целе каријере 31,2 одсто.
Укупно је освојио 35,4 одсто поена на сервис ривала (просек каријере 41,8 одсто), док је на први сервис ривала посебно приметан пад – са 33,4 одсто током каријере, на 26,1 одсто у овој години.
Рефлекси природно слабе с годинама и на овако високом нивоу, свака милисекунда прави разлику између успешно враћеног сервиса и изгубљеног поена.
Тешко да би ико могао да боље зна шта је неопходно променити у том аспекту игре од најбољег ритернера у историји, али више експериментисања ће бити потребно.
Новак би могао да стоји нешто даље од основне линије како би „купио“ време, као и да буде далеко агресивнији на други сервис противника.
Удаљавање на ритерну би могло да омогући противницима простор за раније нападе у поенима, али уз квалитетније Новакове ритерне, и то би могло да буде отежано. Агресивност на другом сервису би могла да повећа број Ђоковићевих грешака, али би и терала противнике да више ризикују и потенцијално такође више греше. Компромиси су једноставно неопходни.
Какве год промене буде правио, јасно је да ће навикавање бити потребно. Ђоковић је током читаве каријере имао најбоље рефлексе на ритерну и могао је да фрустрира противнике изнова и изнова. Сада ће морати да потражи нова, креативна решења.
Шта даље предстоји Ђоковићу
Новак је потврдио да ће играти на егзибиционом турниру „Слем шест краљева“ у Саудијској Арабији, који је из безбедносних разлога због дешавања на Блиском истоку померен за период од 27. до 30. децембра.
Уколико не буде у потпуности отказан, Ђоковић ће након тог турнира отпутовати у Аустралију, а после пораза у Паризу је истакао да још није сигуран хоће ли играти на неком од припремних турнира пре Аустралијан опена. Први гренд слем сезоне играће се од 17. до 31. јануара 2027.
Протеклих сезона је управо Мелбурн будио неке од најбољих Новакових момената – 2025. је елиминисао Карлоса Алкараза на путу до полуфинала, а ове године у пет сетова победио Јаника Синера и стигао до финала.
Да ли ће Новак моћи да и почетком 2027. направи још један, огроман корак напред, и стигне до свог дуго чеканог 25. гренд слем трофеја, у овом тренутку је прерано говорити. За сада је то само још једно од бројних питања, а Новак пред собом има нека важнија на која би могао да потражи одговоре.
Ђоковићев изазов у 2027. биће не само да поврати форму, већ и да пронађе начин да игра врхунски тенис са физичким могућностима које се значајно разликују у односу на период од пре пет или десет година.
