Стевановић је своју одлуку донео четири дана након што је Слободан Соро постао нови председник Ватерполо савеза Србије.
Српски стручњак се огласио саопштењем у ком је образложио своје повлачење из националног тима, а које је повезано са Соровим доласком у савез.
„Поштовани,
Одлучио сам да поднесем неопозиву оставку на место селектора ватерполо репрезентације Србије.
Одлука је тешка и неминовна.
Сматрам да је после доласка нових људи на чело нашег Савеза време и за нове људе поред базена, у стручном вођењу најбољег тима Србије. Виђења будућности нам се добрано разилазе и ја не желим да таква ситуација доведе до били каквих проблема унутар тима и Савеза.
Последњих дана сви смо заједно сведоци јавних наступа новог председника ВСС-а који су потпуно у супротности са мојим гледиштима, као и осећајем целокупне нације ка олимпијским и европским шампионима.
Управо из жеље да заштитим играче који су заслужили златне медаље и донели их у Србију, на радост народа, подносим оставку. Не желим да дозволим било каква јавна препуцавања и “стручне анализе”, а видим да идемо ка томе, жељом других.
Момци у базену су за мене истински шампиони и моја оставка ће, верујем, довести до мало реалнијег погледа и можда и понеке похвале, уместо изненадних критичких осврта. Уједно је то и прилика да неки нови људи добију шансу, као што сам некада и ја заслужио највећу част.
Иза нас у протекле три године остају олимпијско и европско злато, као и четврто место на Светском првенству. Поносан сам на сваки минут свог селекторског мандата, а посебну захвалност дугујем свим сарадницима и играчима, без којих успеси не би постојали.
Напомињем да се после овога више нећу обраћати на ову тему у изјавама за медије и интервјуима, нити ћу улазити у било какве полемике“, поручио је Стевановић.
Стевановић је са Србијом освојио и олимпијско злато у Паризу, а тренутно је и тренер Радничког из Крагујевца у ком ради од 2013. године.
Тренерску каријеру је започео у Партизану, а осам година је био помоћник у репрезентацији, пре него што је 2022. постао селектор.
