Гренд слем турнири представљају врхунац једног дела сезоне. Освајање било ког од четири трофеја (Аустралијан опен, Ролан Гарос, Вимблдон, Ју-Ес опен) доноси тениску бесмртност. Србија се може похвалити малом, али изузетно успешном групом тенисера и тенисерки чија су се имена нашла на листама шампиона, исписујући златне странице тениске историје.
Најновија звезда српског тениса је Александра Крунић. Рођена Москвљанка је најзапаженије резултате направила у дублу, иако је дуги низ година играла у појединачној конкурнецији.
С тим у вези, највећи успех у синглу јој је освајање турнира у Хертогенбосу 2018. и 39. место на ВТА листи, али права прилика за вечност указала јој се у игри парова.
Са партнерком Аном Данилином из Казахстана, стигла је до финала Аустралијан опена (2026) и Ролан Гароса (2025 и 2026), потврдивши да припада светском врху. Међутим, пре ових финала каријеру јој је ипак обележила повреда колена 2022. године.
Нема сумње да би гренд слем трофеј био круна истрајности, али и најважнији догађај у досадашњој каријери.
За трофеј ће се борити против Чехиње Катерине Сињакове и Американке Тејлор Таунсенд, тренутно најбољег женског дубла на свету.
Југословенски темељи
Да бисмо разумели тежину успеха који Александра данас покушава да достигне, морамо се вратити у време када је југословенска тробојка први пут подигнута на гренд слем подијуму.
Пробијање леда у Опен ери догодило се у мушком дублу. Никола Пилић је 1970. године у пару са Французом Пјером Бартезом покорио Њујорк и освојио Ју-Ес опен. Шеснаест година касније, Слободан Боба Живојиновић на истом месту донео је Југославији нови велики дубл трофеј, освојивши Ју-Ес опен у пару са Андресом Гомезом.
У женској конкуренцији, пре него што су Српкиње загосподариле планетом, Париз је упознао Миму Јаушовец. Она је 1977. године освојила Ролан Гарос у синглу, а само годину дана касније подигла је пехар на истом месту и у женском дублу са Вирџинијом Рузичи.
Управо је Јаушовец поставила стандард за оно што ће деценијама касније постати заштитни знак српског женског тениса.
Највећи заједнички именитељ југословенског и српског тениса је, без икакве дилеме, Моника Селеш. Рођена у Новом Саду, „Мала Мо“ је својих првих осам гренд слем титула у синглу освојила наступајући под заставом Југославије (СФРЈ, па СРЈ) у периоду од 1990. до 1993. године.
Један једини, непоновљиви
Но, када се говори о српским гренд слем шампионима, свака прича почиње са Новаком Ђоковићем. Са рекордне 24 титуле у појединачној конкуренцији, он није само најуспешнији српски тенисер, већ најбољи у историји тениса. Доминација је апсолутна: освојио је десет Аустралијан опена, седам Вимблдона, четири Ју-Ес опена и три Ролан Гароса.
Први гренд слем пехар подигао је 2008. у Мелбурну, а освајањем Отвореног првенства Француске 2016. комплетирао је „каријерни гренд слем“. Касније је постао једини тенисер који је сваки од четири највећа турнира освојио бар три пута. Невероватни рекорди и ривалства са бројним тенисерима из различитих генерација дефинисали су модерну еру тениса и поставили стандарде за будуће генерације.
Ипак, и у женској конкунренцији тенис је Србији донео велике радости. Ана Ивановић је остварила сан 2008. године, када је освојила Ролан Гарос победивши у финалу Динару Сафину. Тај тријумф ју је лансирао на прво место ВТА листе, што је био врхунац каријере током које је освојила укупно 15 титула и играла још два гренд слем финала.
Њена савременица, Јелена Јанковић, такође је била светски број један, а до гренд слем титуле стигла је у конкуренцији мешовитих парова. Она је 2007. на Вимблдону тријумфовала са Британцем Џејмијем Маријем. У синглу, најближа трофеју била је 2008. на Ју-Ес опену, где је поражена у финалу.
Мајстор игре у пару
Поменути Живојиновић те 1986. године постао је први тенисер из Србије са титулом са гренд слем турнира. Био је и први на свету у дублу, а тај успех, уз полуфинала у синглу у Аустралији и Великој Британији, отворио је врата будућим генерацијама.
Наследник те традиције је Ненад Зимоњић, један од најбољих дубл играча икада.
Током блиставе каријере, Зимоњић је освојио осам гренд слем титула и такође био светски број један. Тријумфовао је три пута у мушком дублу (Вимблдон 2008, 2009; Ролан Гарос 2010) и пет пута у миксу (Аустралијан опен 2004, 2008; Ролан Гарос 2006, 2010; Вимблдон 2014).
Сви ови побројани успеси сачинили су обавезујуће наслеђе, а борба Александре Крунић за прву гренд слем титулу доказ је да српски тенис и даље има представнике у врху светске сцене.
