Српске одбојкашице су се са шестог узастопног Европског првенства вратиле са медаљама око врата. У недељу су у Истанбулу освојиле бронзу, пошто су у дуелу за треће место победиле одличну селекцију Пољске резултатом 3:1.
Дан по повратку у Београд, селектор Србије Зоран Терзић гостовао је у „Београдској хроници“ и рекао да се ретко дешава, али да је позитивно изненађен дешавањима у Чешкој и Турској.
„Моја очекивања су увек висока и ретко се деси да их премашимо. Могу да кажем да смо их сада премашили, можда не по резултату, колико по игри, понашању и свему другом што су девојке показале“, признао је Терзић.
Напоменуо је да је у екипи било седам или осам нових играчица које никада нису играле завршницу Европског првенства или Европско првенство уопште.
„Логично је било да нам треба мало више времена да их спремимо за тако нешто. Међутим, функционисале су заиста фантастично, као једна, као породица, не знам како то да вам опишем. Поготово су Маја и Тијана, које су их водиле у тој причи, биле толико за њих и одрадиле су неке ствари које раније никада нису. То је мени било необично. Оне увек највише од свих желе да победе, али углавном раде професионално свој део посла и то је то – нема претерано разговора са осталим играчицама, да некој нешто фали, па иде код њих. Међутим, овог пута су им, по том питању, заиста биле као маме, буквално. Не мислим по годинама, наравно, него по понашању“, рекао је Терзић уз благи осмех.
Зато је и подмлађена репрезентација функционисала фантастично, и на терену и ван њега, али Терзић не крије да би више волео медаљу која није бронзана и да му се никако није свидео начин на који је Србија у полуфиналу изгубила од домаћина Турске.
„Небитно је да ли смо ми изгубили. Нека смо изгубили са 3:0, није страшно, али нисмо показали ништа на тој утакмици. Мислим да је то, пре свега, моја грешка јер нисам психолошки припремио тај остатак екипе, мислим на млађе одбојкашице. Ја сам их припремао као и раније, отприлике имам ту моју екипу и радимо исто. Није исто и мораћемо нешто да мењамо. Зато сам и променио пред Пољску неке ствари и функционисало је много боље“, испричао је Терзић.
Истакао је да ни Тијана Бошковић против Турске није одиграла као што уме.
„То је сасвим нормално. Није ни она Супермен. Не може ни она баш сваку утакмицу да прави по 50 поена“, нагласаио је Терзић.
„Учили смо од Новака Ђоковића“
На питање како је после тешког пораза припремио екипу за дуел са Пољском и шта је рекао играчицама у свлачионици, Терзић је објаснио да није ни помињао меч са Турском, у контексту шта је у игри било лоше, већ је истакао само једна ствар – да су пустили да утакмица прође мимо њих.
„То не смемо да радимо. Све друго, никакав проблем није. Не смемо да пуштамо да пролази поред нас и никоме ништа. Друга ствар, када смо завршили видео и гледање Пољакиња, рекао сам им да не играју више само за себе, па ни за екипу, него за Србију, за све наше људе у Србији и ван ње. То је нешто што смо сви научили од Новака Ђоковића. Он је шампион света по том питању, колико воли своју земљу и колико жели да игра за њу. То су његове речи, да када спортиста има такав мотив пред собом као што је играње за своју земљу, он може све. О томе смо највише разговарали, тако су ушле на терен и једноставно су их покидале. Уопште није било битно који је резултат, видело се по њиховим лицима да оне ту утакмицу неће пустити“, рекао је Терзић.
Нагласио је да је после шампионата најважније од свега да су младе девојке, које су први пут играле једно велико такмичење, препознале и виделе да могу.
„То је основа. Остало је да се пуно ради, да се пуно тога дода, да као екипа и као појединци много боље функционишемо на терену, да бисмо се попели за степеник или два више на великим такмичењима“, истакао је Терзић.
„Да л’ је могуће да не можете један сет без мене да добијете“
Током дуел са Пољском селектору је у једном тренутку позлило, али брзо се вратио на своју позицију покрај терена. Каже да није било ништа страшно и да му је само пао шећер, што му се једном у животу већ догодило.
„Наш доктор би могао то много боље да вам исприча, пошто ја и не памтим све детаље, али већ после пар минута сам почео не баш да их псујем, али скоро, да ме пуштају назад јер водимо 2:0. Не мислим да ће моји сарадници нешто да упропасте, далеко од тога, него због девојака. Вероватно је и њима било фрка шта се дешава. Углавном, вратио сам се, 11:8 је било за противника. Како сам ушао, био је неки тајм-аут или челенџ, окренуо сам се према њима и рекао: ‘Добро, да л’ је могуће да не можете један сет без мене да добијете.’ Тијана ме је погледала и рекла: ‘Знаш како, Терза, ипак више волимо тебе него бронзу.’ Дефинитивно да је и њих на неки начин то пореметило. Оде неко ко 20 и кусур година стоју са стране и чантра им, вероватно је и њима било необично да играју“, нашалио се Терзић.
Селектор је своју бронзану медаљу у Истанбулу поклонио Нађи Антоновић, младој српској одбојкашици која је путовала са репрезентацијом, али није била регистрована за утакмице Европског првенства.
„Да ли је Нађа после Европског првенства физички могла да има медаљу у руци, ја стварно не знам. Не знам колики је број медаља дат, али осетио сам потребу, када сам видео све играчице са медаљама око врата, да и та девојка има медаљу и да се радује са њима зато што је апсолутно то заслужила. Нисам ја неки добрица, па дајем медаље, нема везе са тим. Она је то заслужила. Цело лето је била са нама. Она је најмлађи члан екипе, али и најперспективнији члан, ја сам у то убеђен. Може да направи чудо већ за годину или две, ако се буде развијала како треба. Не само зато што ће вероватно бити врхунски играч, него пре свега својим понашањем и односом за тих неколико месеци, колико је провела са нама, апсолутно је заслужила медаљу и ја сам јој медаљу дао. Добио сам ја после другу, не морате да бринете“, објаснио је Терзић.
За крај разговора, селектор је одговорио на питање шта је научио од нове генерације српских одбојкашица – „да по неким питањима буде мало другачији и мирнији“.
Већ у среду почиње Европско првенство за одбојкаше, на којем ће такође учествовати репрезентација Србије.
