Прелазак Џека Грилиша из Астон виле у Манчестер сити за 100 милиона фунти 2021. године означио је почетак новог раздобља на фудбалском тржишту, оцењује Скај спортс.
Тај трансфер поставио је ново мерило за најбоље играче Премијер лиге и покренуо низ послова којима су границе тржишта непрестано померане.
Цене су од тада расле знатно брже од опште инфлације, па је просечан износ потребан за ангажовање играча из најскупље категорије готово удвостручен током последње деценије.
Под најскупљим појачањима подразумева се 25 одсто највреднијих објављених трансфера у клубове Премијер лиге током једне сезоне.
Грилиш и Лукаку померили границу
Од 2016. до 2023. године просечне цене врхунских појачања биле су релативно стабилне, уз повремена одступања. Нагли раст постао је посебно уочљив током последње три године.
Трансфер Грилиша, као и прелазак Ромелуа Лукакуа у Челси за 97,5 милиона фунти, представљали су прекретницу. Улагање веће од 100 милиона више није деловало као изолован случај.
Уследили су деветоцифрени послови – Енцо Фернандез и Мојзес Каиседо стигли су у Челси, док је Арсенал ангажовао Деклана Рајса.
Прошлог лета Ливерпул је за Флоријана Вирца издвојио 116,5 милиона, а за Александера Исака 125 милиона фунти. У актуелном прелазном року велике суме плаћене су и за Елиота Андерсона – 116 милиона, Сандра Тоналија – 100 милиона и Моргана Роџерса – 117 милиона фунти.
Због таквих послова просечна цена појачања из најскупље категорије порасла је са 36,6 милиона фунти у сезони 2024/25. на 60,9 милиона у 2026. години.
Енглески клубови немају потребу да продају
На раст цена утиче и финансијска моћ Премијер лиге. Приходи од телевизијских права, спонзорстава и комерцијалних уговора далеко су већи него у већини других европских такмичења.
Чак и клубови из средине табеле у Енглеској често зарађују више од учесника Лиге шампиона из других земаља. Због тога имају већу куповну моћ, али и знатно бољу позицију у преговорима.
Већина премијерлигаша више није принуђена да продаје најбоље играче како би уравнотежила пословне књиге. Мањи клубови зато могу да одбијају понуде и траже знатно већа обештећења.
Некадашња пракса да клубови такозване „велике шесторке“ лако доводе најбоље фудбалере из слабијих екипа више није толико изражена, иако је овог лета поново приметан већи број таквих трансфера.
Да ли трансфери од 100 милиона остају?
Према анализи Скај спортса, обештећења већа од 100 милиона фунти остаће део тржишта, али ће такву цену и даље достизати само играчи који испуњавају одређене услове.
Најважнији су доказан квалитет у Премијер лиги и године у којима играч достиже врхунац каријере, углавном између 23. и 26. Изузеци међу најскупљим појачањима били су Вирц и Фернандез, који пре трансфера нису играли у Енглеској.
Када је Манчестер јунајтед 2016. године платио Пола Погбу 93,25 милиона фунти, тај посао сматран је великим изузетком. Деценију касније, Премијер лига има све више трансфера чија је вредност око 100 милиона.
Правила која потрошњу повезују са приходима нису зауставила најбогатије клубове, јер им велика зарада и даље омогућава значајна улагања.
Плаћање обештећења у ратама током више година додатно олакшава велике послове и чини их прихватљивијим у књиговодственом смислу.
Трансфери од најмање 100 милиона фунти за сада су углавном доступни најбогатијим премијерлигашима, али су много ближи правилу него изузетку.
