Светско првенство у фудбалу било је догађај који се пратио од прве до последње минуте, кроз сваку од 64 утакмице.
Није било важно да ли играју фаворити или аутсајдери – готово сваки меч имао је своју причу и потенцијал да донесе велико изненађење.
Испадања великих репрезентација, убедљиве победе, приче са трибина, навијачице које обележе турнир више него репрезентације за које навијају, па и Латиноамериканци који продају пола имовине како би стигли испред стадиона, иако немају карту за утакмицу нокаут фазе – све је то било део једне заокружене приче која је Светско првенство чинила јединственим.
Данас, међутим, чини се да се та слика убрзано мења. Делом због новог формата такмичења и организације домаћина, а делом због тога што су се променили навијачи и начин на који прате спорт, али и утичу на њега.
Навијачи више нису само публика. Захваљујући друштвеним мрежама, постали су фактор који све чешће учествује у обликовању фудбалске стварности.
У таквом окружењу, граница између спортске одлуке и јавног утицаја постаје све тања.
Алгоритам као селектор
Промена је била неизбежна. То је цена времена у којем пажња траје колико и један кратак видео-снимак, а емоције које он изазива утичу и на саму игру.
Другачији је и начин на који се о фудбалу одлучује. Сваки списак постаје предмет јавне расправе, а притисак навијача већи је него икада. У таквим условима, популарност играча понекад добија тежину која иде и изван спортских критеријума.
Сваки списак постаје предмет јавне расправе, а притисак навијача већи је него икада. У таквим условима, популарност играча понекад добија тежину која иде и изван спортских критеријума.
Нејмар се није нашао међу именима на проширеном списку, али је и поред пада форме и проблема са повредама касније уврштен међу 26 играча Бразила за Мундијал.
Његово име и даље носи огромну пажњу у јавности, што показује колико се фудбалске одлуке данас доносе у сложеном односу спорта и утицаја са стране.
Управо овај контекст утицао је на Дон Карла да „поклекне“ под превеликим притиском јавности.
Мобилни телефон као противник фудбала
Када сте последњи пут оставили телефон по страни и свих деведесет минута посветили једном спортском догађају или филму?
Некада највећи телевизијски спектакл на свету, фудбал се постепено претвара у низ кратких исечака које алгоритам сервира један за другим.
Друштвене мреже промениле су ритам спорта и начин на који се он прати. Све мора да буде брзо, јасно и довољно упечатљиво да изазове реакцију.
Фудбал је за то идеалан – у петнаестак секунди могу да стану емоције, драма, конфликт и спектакуларни потези.
Зато се паралелно са утакмицом игра још једна – она на екранима мобилних телефона. И чини се да ова друга данас има већи домет.
Више није пресудно шта се дешавало током деведесет минута, већ који ће снимак први завршити на Тик-току, који ће се мимови појавити на Инстаграму и шта ће најгласнији коментатори написати на Иксу.
Гол којем је претходило пола сата надмудривања своди се на десет секунди, а читава утакмица на клип који може да се погледа док се чека ред у продавници.
Фудбал никада није био видљивији, а можда никада мање гледан у свом изворном облику. Од деведесет минута активне игре, у колективном сећању често остане мање од једног минута.
И није проблем само у томе што људи све мање гледају утакмице, већ што их све чешће доживљавају кроз призму друштвених мрежа.
Прослава гола, изјава после меча или реакција са клупе као да су унапред припремљени да постану вирални.
Чини се да је важније да ли ће неки потез обићи интернет и допасти се публици него да ли ће донети резултат на терену.
Променили су се и навијачи. Некада се ценило то што је неко попунио читав албум, одгледао све утакмице групне фазе и знао играче Јужне Кореје, Гане или Костарике.
Сада је довољно погледати неколико снимака и прочитати коментаре испод њих да би се стекло уверење да је читав турнир испраћен.
Данас се не прати фудбал, већ дигитална верзија спорта – филтрирана, скраћена и прилагођена брзини интернета и формату 9:16.
То је, више од самог формата, највећа промена коју је ово Светско првенство доживело.
Мобилни телефон као савезник фудбала
Поглед никада не треба да буде црно-бео, а то показује и феномен Возиње.
Голман репрезентације Зеленортских Острва Возиња после спектакуларне партије против Шпаније у којој је зауставио свих седам шутева ривала постао је једна од највећих сензација Светског првенства.
Иако га је пре утакмице на Инстаграму пратило око 50.000 људи, његова популарност је експлодирала након меча.
Већ у свлачионици премашио је милион пратилаца, а у наредним сатима та бројка је скочила на пет милиона. За два дана прешао је десет, а укупно је добио око 14,7 милиона нових пратилаца.
На Инстаграму га прати више људи него звезду америчког фудбала Патрика Махоумса, кошаркаше Виктора Вембањаму, Џоела Ембида и Луку Дончића, возача Ф1 Ланда Нориса, али и звезду и најплаћенијег играча МЛБ лиге Шохеија Охтанија.
Возињина прича можда најбоље описује Светско првенство. Исти телефон који је утакмице свео на кратке снимке претворио је голмана Зеленортских Острва у глобалну звезду за свега неколико дана.
Друштвене мреже можда мењају начин на који гледамо фудбал, али истовремено омогућавају да један велики тренутак добије публику какву раније никада не би могао да има. И питање више није да ли су друштвене мреже добре или лоше за фудбал, већ колико су постале његов саставни део.
