Када се Ђоковић појавио на професионалној сцени 2003. године, светом тениса суверено су владали Роџер Федерер и Рафаел Надал. Њихово ривалство дефинисало је једну еру, а чинило се да је простор за трећег на врху готово непостојећи.
Ипак, млади тенисер из Београда је стрпљиво, али одлучно, градио пут. Први велики ударац постојећем поретку задао је 2008. године освајањем Аустралијан опена, најавивши да доминација поменутог двојца неће проћи без изазова.
Од тог тренутка, Ђоковић је започео једну од најимпресивнијих спортских прича.
Бројеви су необорив доказ
Статистика је у спорту често само део приче, али у случају Новака Ђоковића, бројке су темељ учинка, али и први и прави аргумент у свакој дебати. Један од најважнијих показатеља доминације јесте број недеља проведених на првом месту АТП листе.
Ђоковић је на врху светског тениса провео рекордних 428 недеља, оставивши иза себе све легенде овог спорта. Овај подвиг доказ сведочанство је невиђене константе на највишем нивоу током више од једне деценије. Поред тога, осам пута је завршавао годину као светски број један, чиме је надмашио Пита Сампраса.
Централно место у његовој заоставштини заузимају гренд слем титуле. Са 24 освојена трофеја, он је апсолутни рекордер у мушкој конкуренцији. Доминација се не зауставља на гренд слемовима. Са 40 мастерс 1000 титула, такође је рекордер, а круна сезоне, Завршни мастерс, припала му је рекордних седам пута.
Доказ о владавини на свакој подлози
Ђоковићева величина се, међутим, не огледа само у пуком броју трофеја, већ у начину на који их је освајао – свуда и на свакој подлози, остварујући подвиге који су сматрани немогућим. Оно што га додатно издваја јесте чињеница да је једини тенисер у историји који је сваки од четири највећа турнира (Аустралијан опен, Ролан Гарос, Вимблдон и Ју-Ес опен) освојио најмање три пута.
Овај „троструки каријерни гренд слем“ показује невероватну прилагодљивост и свестраност на све три подлоге – бетону, трави и шљаци.
Постао је и први тенисер који је комплетирао „каријерни златни мастерс“ освајањем свих девет турнира из те серије, и то је учинио два пута. Освајањем златне олимпијске медаље у Паризу 2024. године комплетирао је и „каријерни златни слем“, сврставши се у узак круг бесмртника.
Још једно историјско постигнуће је такозвани „Ноле слем“. Освајањем Ролан Гароса 2016. године, Ђоковић је постао први тенисер након Рода Лејвера 1969. који је у свом власништву истовремено држао све четири гренд слем титуле.
За разлику од Лејвера, он је то урадио на три различите подлоге, што овом подвигу даје додатну тежину и значај.
Доказ супериорности
Поред општих рекорда, постоје и специфична достигнућа која сведоче о његовој менталној снази. Прва таква тврђава је Аустралијан опен. Ђоковић је у Мелбурну тријумфовао рекордних десет пута, али оно што је још импресивније јесте савршен учинак у финалима до 2026. године, десет мечева, десет победа.
Род Лејвер арена постала је место где је његова игра достизала ниво готово непогрешиве машине.
Ментална снага постала је његов заштитни знак – способност да се врати из наизглед изгубљених ситуација и да остане смирен под највећим притиском.
Новаков најлегендарнији повратак догодио се на Вимблдону у финалу 2019. године, када је спасио две меч лопте на сервис Роџера Федерера и победио резултатом 7:6, 1:6, 7:6, 4:6, 13:12. То је било најдуже финале у историји Вимблдона, трајало је 4 сата и 57 минута, и био је то први пут у последњих 71 годину да је шампион спасио меч лопте и освојио титулу.
Епски преокрет одиграо се у петом сету. Федерер је сервирао за титулу при резултату 8:7 и имао две везане меч лопте на 40:15. Ђоковић је успео да спаси обе лопте, а касније је искористио тада новоуведено правило о тај-брејку на 12:12 у петом сету и обезбедио титулу победом у тај-брејку са 7:3.
У вечитој дебати о најбољем свих времена, Ђоковић има кључни аргумент, а то је позитиван међусобни скор против својих највећих ривала, Федерера (27:23) и Надала (31:29). У периоду највеће доминације, на АТП листи је у једном тренутку држао рекордних 16.950 поена, више него други и трећи тенисер на листи заједно, што најбоље илуструје колики је јаз направио у односу на конкуренцију.
Доказ да је глад за успехом вечна
Иако је власник већине најважнијих рекорда, постоје још неки циљеви који стоје пред Ђоковићем, а сама та потера у позним годинама је доказ спортске величине.
Један од ретких великих рекорда који му измиче јесте укупан број АТП титула. Тренутно има 101 трофеј, док је апсолутни рекордер Џими Конорс са 109. Иако многи стручњаци сматрају да је то тешко достижно, понајвише због фокуса на највеће турнире, сама чињеница да је и даље у игри је фасцинантна.
Такође, на корак је од рекорда на Вимблдону, где са седам титула заостаје једну за Федерером, као и на Ју-Ес опену, где са четири трофеја јури рекордере који имају по пет.
Долазак нове генерације предвођене Карлосом Алкаразом и Јаником Синером само је додатно потврдио његову дуговечност. Иако је његов гренд слем рекорд од 24 титуле тренутно сигуран, способност да и даље побеђује најбоље на свету доказује невероватну спортску интелигенцију.
Поставши најстарији шампион Ју-Ес опена у Опен ери, показао је да за њега године представљају само број.
Коначни доказ, признање легенди
Иако бројке говоре много, коначни доказ величине лежи у наслеђу које превазилази статистику. Многи бивши и садашњи играчи, тренери и аналитичари сматрају га најкомплетнијим играчем у историји.
Ђоковићев ритерн се универзално сматра најбољим свих времена, оружјем којим је неутралисао најубојитије сервере света. Дворучни бекхенд је техничко савршенство прецизности, док су физичка припрема и флексибилност помериле границе људске издржљивости на тениском терену.
Пит Сампрас изјавио је да је Новак за њега највећи свих времена. Чак је и његов највећи ривал, Рафаел Надал, признао да је Ђоковић, када се гледају титуле, најбољи у историји, те да нема дискусије по том питању.
Андре Агаси је својевремено рекао да је највиши стандард тениса који је икада видео онај када Новак игра своју најбољу игру.
На 39. рођендан, Новак Ђоковић не слави само још једну годину живота, већ наслеђе изграђено на десетинама доказа о супериорности. Од рекорда који делују недостижно, преко победа над највећим ривалима, до поштовања које добија од легенди, не само тениса.
Ђоковићева тениска прича, испричана је кроз безброј рекорда и незаборавних мечева, а још важније, још увек траје.
