Репрезентација Грчке улази у нови такмичарски циклус са великим оптимизмом након што је под вођством Ивана Јовановића изборила пласман у А дивизију Лиге нација. Српски тренер је преузео национални тим током 2024. године и успео да уједини екипу састављену од младих талената и искусних интернационалаца.
Јовановић је недавно продужио уговор са Фудбалским савезом Грчке до 2028. године, што потврђује поверење које ужива након елиминације Шкотске у баражу и повратка међу европску фудбалску елиту у Уефином специфичном такмичењу.
Успон грчког националног тима почео је тачно две деценије након историјског освајања Европског првенства 2004. године у Португалији.
После година резултатских падова и одсуства са великих такмичења од Светског првенства 2014. године, грчки фудбал доживљава својеврсну ренесансу. Тај препород се највише огледа у системском раду са млађим категоријама и све већем броју играча који постају носиоци игре у најјачим европским лигама.
Уз то, тамошња Суперлига поново служи као идеалан полигон за развој домаћих играча, у шампионату које из године у годину буди све већу пажњу својим квалитетом и узбудљивим борбама за титулу која неретко укључује више од два клуба.
Академије као темељ успеха
База из које играче црпи национални тим заснована је на драстичним променама у раду бројних фудбалских академија широм Грчке, али и суседног Кипра.
Званични број Уефа лиценцираних тренера у грчком фудбалу се више него удвостручио за само две године – 2019. их је било 685, а 2021. преко 1.500 лиценцираних тренера.
Уз то, ФС Грчке је имплементирао модерне програме који стављају апсолутни фокус на правилан развој играча уместо на тренутне резултате у млађим категоријама.
Позитивни кораци већ направљени
Најбољи пример темељног приступа у развоју грчког фудбала протеклих година је омладинска школа атинског Олимпијакоса. Њихова екипа играча до 19 година је 2024. године освојила Уефину Лигу младих убедљивом победом у финалу над италијанским Миланом 3:0.
Генерација коју су предводили Харалампос Костулас и талентовани везиста Христос Музакитис показала је да грчки клубови могу да се носе са најјачим и најбогатијим европским фудбалским академијама када исправно фокусирају своје капацитете.
Исте године, први тим Олимпијакоса освојио је Лигу конференције, победивши Фјорентину у драматичном финалу, што је донело огромно самопоуздање и замајац целокупном грчком фудбалу.
Најскупље грчко лето – шест играча за 150 милиона евра
Све то довело је до тога да грчки фудбалери постану препознатљиви као квалитетна, поуздана решења на тржишту трансфера.
Тако су током протеклог летњег прелазног рока шесторица грчких фудбалера остварила трансфере у вредности од најмање 15 милиона евра, а њихова заједничка вредност износила је равно 150 милиона евра.
Христос Цолис је прешао из Клуб Брижа у енглески Арсенал за 40 милиона евра, што представља апсолутни рекорд за неког грчког играча. Претходно је наступао за енглески Норич, холандски Твенте и Фортуну Диселдорф, пре него што је у белгијском првенству постигао 22 гола и забележио импресивних 29 асистенција.
Деветнаестогодишњи нападач Харалампос Костулас је прошле године из Олимпијакоса прешао у Брајтон за суму од 35 милиона евра за његове услуге, док је овог лета Константинос Карецас из Генка прешао у Борусију Дортмунд за 30 милиона евра.
Тамо му се придружио и Јанис Константелијас, 23-годишњи офанзивац за ког је Дортмунд издвојио 26 милиона евра.
Хал је довео два Грка – голман Константинос Цолакис их је коштао 23 милиона евра, а тинејџер Христос Музакитис 15 милиона; двадесетдвогодишњи дефанзивац Константинос Кулијеракис је немачки Волфсбург заменио за италијанску Рому, у послу вредном 16,5 милиона евра.
Не тако давно је запажен трансфер остварио и Вангелис Павлидис, данас двадесетседмогодишњи нападач Бенфика, за ког је португалски великан издвојио 18 милиона евра када га је довео из АЗ Алкмара почетком 2024. године.
Сви ови играчи данас чине важан део све млађег тима Грчке – Јовановићев састав од 26 играча за утакмице Лиге нација броји само шесторицу који имају тридесет или више година.
„Анагениси“ грчког фудбала
Сада је ФС Грчке решио да стратешке промене и озваничи. Почетком ове године је покренут програм „Анагениси“, што значи ренесанса или поновно рађање. Ради се о стратешкој реорганизацији домаћег фудбала, од најнижих базичних нивоа, до националног тима.
Програм се фокусира на дечаке и девојчице од шест до 14 година, како би створио заједничку развојну филозофију, у којој је развој играча изнад резултата. Циљ је стварање окружења у ком ће деца бити оснажена да доносе одлуке на терену и уче из својих грешака без бриге о томе хоће ли победити или изгубити.
Деца у најранијем узрасту почињу да играју фудбал два на два и три на три, пре него што напредују у игре пет на пет и осам на осам, док се фудбал 11 на 11 уводи тек од 14. године.
Тако се фокус ставља на то да деца имају више додира са лоптом, више ситуација „један на један“, и више прилика да развију своје техничке квалитете, самопоуздање, креативност и разумевање игре.
ФС Грчке је већ остварио активности у школском фудбалу на преко хиљаду локација у последње две године, а оне су укључиле више од десет хиљада ученика и више од хиљаду едукатора. Због тога би ово могао да буде само почетак препорода грчког фудбала.
Очекивања пред дуел са Србијом
Јовановићев национални тим сада представља спој технички обучених младих играча и искуснијих интернационалаца.
Меч против Србије ће за њих бити важна прилика да се екипа покаже и можда чак оствари резултат који би могао да им покаже припадају ли највишем рангу Лиге нација.
Поред наведених младих звезда које су оствариле уносне трансфере, чврсту окосницу Јовановићевог тима чине и прекаљени дефанзивци попут Костаса Цимикаса из Ливерпула и Константиноса Мавропаноса из Вест Хема.
Како је важност пласмана у Лиги нација ове сезоне пресудна и за питање хоће ли Србија или Грчка стићи до првог шешира на жребу за квалификације за Европско првенство 2028. године, јасно је да је улог велики, упркос чињеници да се ради о првом од шест кола групне фазе.
Осим што ће овај меч показати колико могу „орлови“, а колико некадашњи шампиони Европе, сусрет Србије и Грчке на стадиону „Рајко Митић“ је и прилика за све у српском фудбалу да виде на који начин конкретне и значајне промене на боље могу да се остваре у релативно кратком року, а онда, и да њихови плодови могу да се убирају дугорочно.
