Петрић је био члан последње генерације српских одбојкаша која се окитила одличјем на неком великом такмичењу, и то златним.
Тада је Србија под вођством Слободана Ковача постала првак Европе. Од тог тренутка одбојкаши Србије више нису били на постољу, а на селекторском месту смењивали су се Ковач, Игор Колаковић и садашњи селектор Георге Крецу.
Одбојкаши су најближи том резултату били на Европском првенству 2021, које су завршили на четвртом месту. На првенствима 2023. и 2026. заустављени су у четвртфиналу, односно осмини финала.
Управо је елиминација у првој рунди нокаут фазе најлошији пласман репрезентације на континенталним шампионатима још од распада Југославије.
Петрић нема дилему шта је пресудило у поразу од Словенаца.
„Пресудно је било то што је Словенија од самог старта меча наметнула свој ритам и надиграла нас у свим елементима игре. Ако на то додамо скоро дупло већи број директних грешака, онда је јасно да са таквом игром нисмо могли да парирамо ни у једном моменту меча квалитетном саставу Словеније“, директан је био Петрић.
Утисак је да је више од самог резултата забрино изостанак реакције српске екипе. Све је на терену деловало млако, без енергије и победничке гримасе на лицу.
Можда то не би требало да чуди, јер су српски одбојкаши сличан приступ имали и у појединим мечевима пре Словеније. Међутим, Словенци су сувише квалитетна екипа да не би казнили све грешке ривала.
„Резултат сам по себи није проблем, реакција је изостала и то је оно што је свима остало у памћењу из те утакмице. У моментима када противник доминира и технички и тактички, није једноставно преокренути ток меча или ритам њихове игре. Сви смо негде очекивали да проради тај наш чувени српски или спортски инат, да заједнички изађемо из проблема, али нажалост нисмо успели да нађемо решење. Тако да су момци били у великом проблему током читава прва два сета, нешто мало боља игра и мања резултатска разлика се видела у трећем сету, где се једна врста реакције и видела, али треба бити искрен и рећи и да је Словенија у тим моментима играла мало опуштеније“, истакао је некадашњи капитен селекције.
„Цео турнир играли испод очекивања“
У првих 12 поена на мечу против Словенаца Србија је направила три сервис грешке, у првих 13 поена два аса су била ван дозвољеног поља.
Још на почетку турнира против Естоније када је Србија изгубила први сет, могло се наслутити да ово неће бити лако такмичење.
„Мислим да смо цео турнир играли испод очекивања, не само нас у виду гледалаца него и самих играча. То смо могли и да чујемо кроз неке од изјава, где су и они били свесни тога и трудили се да буду бољи из меча у меч. Рекао бих да се сама игра није уопште побољшавала, само смо имали две добре и позитивне реакције против Холандије и Данске. Дефинитивно су се неки проблеми из тих утакмица пренели на меч са Словенијом, као на пример јако лош старт у свакој утакмици. То ме је веома изненадило јер нисмо успели то да променимо током читавог турнира. Мислио сам да ћемо у оваквој групи из меча у меч подизати ниво игре и кроз неке тешке мечеве против Финске и Белгије борити се за прву или другу позицију, нажалост нисмо били ни близу игре која би нас довела у бољу позицију и касније на лакшег противника у осмини финала“, објаснио је Петрић.
Србија је на овом првенству Европе остварила најмањи број победа још од 2015. године, када се зауставила на пет – сада је имала једну више.
Од распада Југославије, тачније од европског турнира 1995. године у Грчкој, само смо једном били лошије пласирани од петог места, а одиграно је 16 европских првенстава.
Није, међутим, праведно да један неуспех избрише све што су одбојкаши Србије постигли претходних година. Ипак, јасно је да су нам шансе да поновимо раније успехе све мање.
„Треба бити реалан и рећи да је у овом тренутку наш таргет требало да буде четвртфинале. У конкуренцији Пољске, Италије, Француске, Словеније, Бугарске морамо прихватити да нисмо више у топ четири или пет екипа. Искрено надао сам се да смо и даље у топ 8, и очекивао четвртфинале. Зато је овај резултат лош и сигурно показатељ неких дубљих проблема који су пред нама што се тиче одбојке. Постоје проблеми које су ту већ дуже време, као што је дефицит мушке деце у одбојци, али мишљења сам да то није примарни проблем, већ јако скромна струка, тренери који треба да граде и праве младе играче, спремне за знатно већи ниво одбојке“, објашњава Петрић.
Он сматра да различите генерације не треба директно поредити, јер се и одбојка мења, па тако и није лако повући паралелу са овом и екипом која је узела последњу медаљу за Србију.
Ипак, оцењује да је разлика у квалитету између екипе из 2019. године и тима који игра последње две године прилично велика.
„Када кажем квалитет мислим да је та екипа која је била заједно до 2021, 2022. тада имала квалитет скоро равномеран са најбољим екипама у Европи, што смо и доказали освајањем злата у Паризу 2019. и освајањем четвртог места 2021. Сада је тај кавлетет у односу на друге екипе знатно мањи и то је основни проблем. Поред већ поменутог квалитета који је екипа из 2019 имала, имали смо по мом мишљењу бољег тренера, више искуства и већи број лидера у екипи. Напоменуо бих и да у овој новој екипи и даље игра пар играча из старе екипе који без обзира на све свој квалитет још увек имају“, упоредио је Петрић.
„Младих играча за репрезентативни ниво готово и да нема“
Пад резултата траје од 2021. године, а после лошег наступа на Светском првенству 2022. требало је започети значајнију смену генерација.
Србија од тада није успела да остане у врху, док су репрезентације које су правиле и тада запажене резултате и даље ту.
Петрић истиче да такав процес тешко може да прође без пада резултата ако репрезентација нема велики избор квалитетних играча, попут Пољске, Француске или Италије.
„Ми немамо ни близу такав фонд играча. Играчи који су касније добили простор су играчи који су већ били ту пар година са нама. Дакле младих, талентованих играча са потенцијалом за репрезентативни ниво је јако мало или готово да их и нема. То је највећи проблем и тако ће бити сигурно један наредни период. Са друге стране немамо више репрезентативаца који су у најбољим европским лигама и екипама носиоци игре и лидери тих екипа, то је једна од отежавајућих околности за репрезентацију. Разлози тога су многобројни, неке сам навео кроз раније одговоре“, рекао је Петрић.
Селектор Георге Крецу је после елиминације Србије истакао да су играчи били мотивисани и да никога не можемо да кривимо, јер је урадио оно што је Одбојкашки савез Србије и тражио – увео младе играче у селекцију. Ипак, треба времена да они стигну на одређени ниво. Слично размишља и Петрић.
„Мислим да немамо времена да тражимо „кривце“, већ да јасно ставимо приоритет на изградњи младих играча који би кроз 6-8 година могли да имају довољан квалитет за репрезентацију и енергију која би могла да нас врати међу најбоље. Модела за то сигурно има, за почетак можемо копирати моделе неких земаља које су у успону. На крају верујем да смо и дужни да тај спортски таленат који имамо као нација преносимо са генерације на генерацију и надамо се новим трофејима“, закључио је Немања Петрић.
Одбојкаше Србије наредне године очекује Лига нација, а затим, уколико изборе пласман, Светски куп у Пољској. Пошто после пораза од Словеније нису обезбедили место на том такмичењу преко Европског првенства, њихово учешће зависиће од светске ранг-листе.
Потом следи Лига нација 2028, чији ће резултати утицати на преостала места за Олимпијске игре у Лос Анђелесу. Пласман на Игре Србија тек треба да избори.
Ако се нешто не промени, на великим такмичењима могли бисмо да постанемо само посматрачи. Макар нас на то, у односу на неке друге националне селекције, одбојкаши нису навикли.
